Baba Sera
Razočarao sam se pre neki dan....
Intervju naše poznate glumice.. privatno potpuno nesrećne.
Žena koja nije uspela da razreši neke od osnovnih životnih zagonetki, istresa svoj jed i jad.. pokušavajući da optuži, redom, sve sisteme u kojima je živela, da nisu uspeli da prepoznaju njenu veliku ulogu.
Citiraću..
Možda se to učini kao metod kojim se reči izvlače iz konteksta... Meni se čini da je kontekst još gori ali nema smisla da ceo tekst prepisujem.
“Čim sam se rodila bila sam državni neprijatelj.”
“Deset minuta o jednoj usranoj izložbi o poklonima koje je drug Tito dobijao!”
“Nisam ja skinula gaće da se njemu digne kurac, već sam se obnažila da unapredim svetsku kinematografiju.”
“Mene je živ sram da predsednik Srbije bude i moj predsednik”
“…Mirko Cvetković, koji je sporiji i od mene..”
“Htela sam da se ubijem od sramote kada sam saznala da nisam dobila nacionalnu penziju….Čuvam spisak 300 ljudi koji su je dobili, od toga ja za 250 nikad čula nisam.” (biće da je to ipak njen problem)
“Čitajući NIN došla sam do toga da je to list intelektualnih drkadžija”
Veličanstvan zaključak do koga bi bilo teško doci na osnovu intervjua…
“Živim fantastično, jer još mogu da ustalasam narod.”
Vulgarno i neprimereno. Očekuje sa da ljudi, protokom vremena, kumuliraju mudrost i iskustvo. Ovo je izgleda izuzetak, da potvrdi to pravilo. Izgleda da, sa dolaskom vremešnosti, samo popuste kočnice, koje prikriveni unutrašnji bes čoveka drže u granicama socijalno prihvatljive komunikacije.
Uloga Baba Sere joj je daleko bolje pristajala…